Није први пут да се ГГГ наљутио и одлучио да крене у ратни поход против ветрењача. Као политичар ГГГ се више пута дизао и падао не увиђајући да су се времена ипак променила и да функцију градоначелника не може да обавља по моделу омиљене улоге директора заставине „Монтаже“. Живећи у прошлости, када је био млад и пун комунистичког и самоуправљачког елана, новокомпоновани газда се окружио својим друговима из „Заставе“ од којих многи је већ давно требало да буду у пензији.
„

Ми ћемо ићи до краја и све ово ће надалеко да изађе,“ узвикнуо је ГГГ, мислећи ваљда на оближњи затвор у Петровцу као могућу дестинацију за оне за које се утврди да су крали и варали државу и поручио да неће дозволити да град трпи велику штету, јер после свих написа инвеститори се колебају и премишљају.

Поред претњи и најава, ГГГ је предузео и конкретне кораке у одбрани града и себе, што би требало да је исто. Поново је позвао тужилаштво и полицију да преиспитају све набавке и уговоре и утврде да ли је било незаконитости у раду локалне власти.

У свом походу за правду и омиљену му правну државу, није се ГГГ задржао само на полицији и тужилаштву, већ је позвао у помоћ своју верну скупштинску већину. Најављена је ванредна, јавна (!!?) седница Скупштине града са директним преносом у поподневним часовима. Да радни народ који је масовно без посла може на миру после ручка да ужива и да се диви газдином наступу. Веран народ коме је ГГГ толико доброг донео очекује  од ГГГ да свима покаже ко је вера, а ко невера, чија мајка црну вуну преде и да пред својим верним народом, јавно демонстрира како тигар уједа.
Може се догодити да се на захтев гледалаца сними серија, по угледу на популарне мексичке, у којима би се у наставцима приказивао поступак изградње обданишта „Лане“, или Шарене пијаце, фискултурне сале Друге крагујевачке гимназије, уговарање концерата са звездама естраде које су увесељавале народ како би заборавио да нема посла ни будућности.

Са изборним слоганом „Сви на ову (моју) страну“ и бројним привилегијама ГГГ је успео да обезбеди одборничку већину која може да му испуни сваку жељу и обезбеди му апсолутну власт. Јер и врапци на малобројним стаблима који су остали у граду после свих инвестиционих подухвата чувеног Главног градског неимара (ГГН) Небојше Неђе Васиљевића знају да се у граду о свему пита само ГГГ.
У својој одбрани газде и себе ГГН је по опробаном рецепту рекао да он и градоначелник не могу да одговарају за свих 150 јавних набавки колико их има и да „ако је било злоупотреба, директори ће морати да сносе последице“.

„Против њих ће бити поднете кривичне пријаве,“ рекао је намргођени и љути ГГН, што у преводу значи да су Неђа и газда Верко, одбранашки, као толико пута до сада, поново спремни да пусте своје људе низ воду.  

Јер, не постоји ниједан директор јавног комуналног предузећа, помоћник, заменик, заменик заменика у граду а да није газдин човек. Као такав је и постављен на то место. Главни критеријуми за именовање су верност и послушност. Нема он шта да мисли и одлучује. ГГГ је за то задужен.

У поход на непријатеље сваке врсте ГГГ није заборавио штампу и најавио је коначни обрачун са новинарима који су му се давно замерили својим писањем, указујучи на његову самовољу и бахатост. Зато је ГГГ решио да открије и казни све непослушне новинаре и њихове уреднике. Чак и оне
непријатеље који пишу графите против њега у коме му упућују непристојне поруке, непримерене његовим годинама и седој коси. Значи, дошао је тренутак коначног обрачуна и са седмом силом, оценио је газда и наложио својим верним пи-аркама да анализирају све објављене текстове у којима
су изнете сумње у његов морал и дело.

У свеобухватној акцији под називом "Живот дајемо, газду не дајемо" градски функционери су се разлетели бранећи лик и дело свог газде, чилета, дасе, оца и мајке, учитеља..... У преподневном програму акције која је изведена под радним мназивом "Одбрана лика и дела нашег газде"
очекивано је наступио главом и дугом косом Главни градски идеолог (ГГИ) Саша Миленић. Говорећи у заносу безграничне љубави према газди и вођи инспиративни и верни ГГИ је одмах открио суштину непријатељске делатности и рекао да је напад на газду, напад на институцију градоначелника, на
град Крагујевац, славну прошлост и Милоша Обреновића, као и на будућност евроатланских интеграција.

Са боемском фризуром и великим привеском око врата као замену за бројанице, ГГИ је као Марија на пркосима тог судбоносног петка искрено и верно бранио свог вољеног газду и то у више наврата. Налазећи праву инспирарацију у помисли на своју бедну професорску плату, која га чека после одласка са функције као и на неисплаћене јубиларне награде просветним радницима, ГГИ је показао своју искрену оданост газди спреман да га, ако треба и лично брани од свих напада.
У тиму одбране појавили су се још неки ликови али у неуверљивим и слабо запаженим улогама. Можда ће до главне премијере, коју је ГГГ најавио за наредну недељу боље увежбати своје улоге и кореографију. Видеће се колико ће им то помоћи пред истражним органима.


О.С.Томић