Активне мере на тржишту рада , пре свега субвенције Владе Србије, ублажиле су лане удар економске кризе на пољу запошљавања. Ликвидност привреде одржана је субвенцијама Министарства економије и регионалног развоја и Националне службе за запошљавање, а у републичком буџету за 2010. годину за ове намене је предвиђено 3,7 милијарди динара. Према речима Владимира Илића,  директора НСЗ, додатна милијарда динара за ове намене биће издвојена из буџета Војводине, преко Националне службе за запошљавање и реализована у активне мере запошљавања.

-  Упркос солидним макроекономским показатељима, Србију и даље не напуштају све оне слабости, посебно у привреди, које су присутне дужи низ година. Тржиште рада оптерећује и неповољна квалификациона структура оних који траже посао, као и велике разлике у развијености региона, неусаглашеност понуде и тражње. Овоме треба додати низак ниво оперативних знања- каже директор НСЗ Владимир Илић.

Прва шанса

Новине у запошљавању највише ће се одразити на пројекат запошљавања приправника „Прва шанса“. Илић тврди да ће бити премашена цифра од 16.000 запослених, колико је приправника прошле године добило посао.

- Ове године ћемо у програм запошљаваља приправника унети новине и привући озбиљније послодавце, а НСЗ ће имати већу улогу приликом селекције будућих приправника. Програм ће се одвијати у две фазе. Прва је волонтирање од три месеца, током којих ће млади људи, уз накнаду од 10.000 динара, без заснивања радног односа радити код послодаваца, а након тога ће послодавци одабрати оне који су најбољи и примити их у радни однос. НСЗ ће субвенционисати пун износ њихове нето зараде и доприносе, у трајању од једне године, уз обавезу да их послодавац задржи у радном односу још једну годину. Број ангажованих волонтера и приправника не може да пређе десет одсто од укупног броја запослених у фирми. Буџет „Прве шансе“ је 1,8 милијарди динара.  Овај пројекат не важи за директне и индиректне кориснике републичког буџета- додаје Илић.

Према речима Љиљане Петровић, директорке Филијале Крагујевац Националне службе за запошљавање, у овој години квота за Крагујевац пројекта  „Прва шанса“ повећана је за 200 у односу на прошлу годину, па ће на овај начин до посла доћи 803 лица.

- Примењујући искустава из прошле године, створили смо услове да она лица којима се пружи прилика у овом пројекту, а задовоље послодавце, имају могућност да две године и три месеца раде и зарађују. Прва три месеца као волонтери, а онда две године радног односа, пореза и доприноса, али и прилике да се докажу и напредују. „Прва шанса“ је као пројекат лане био прави хит, а и ове године очекујемо повећање интересовања незапослених, али и послодаваца- каже директорка Петровић.

Самозапошљавање

Програм самозапошљавања у овој години запослиће 1.875 лица евидентираних на тржишту рада, за које ће бити додељене субвенције државе од 300 милиона динара. Према речима Владимира Илића, новац за ову намену је повећан са 130.000 динара, колико је било прошле године, на 160.000 динара по сваком лицу које се самозапошљава.

- Подстицај за отварање нових радних места запослиће 4.200  евидентираних на НСЗ, за шта се издваја 600 милона динара. У зависности од степена развијености општине, у којој живи незапослено лице, финансијска подршка ће се кретати у распону од 80.000 динара до 160.000 динара- наглашава Илић.

Према речима Љиљане Петровић, у 2010. години не очекује се повећање незапослености, али ни неки драстичан пад незапослености.

- Ова година ће бити тешка, што се тиче посла и ликвидности. Ови фактори се итекако одражавају на тржиште рада. Неће бити масовних запошљавања, али ће број незапослених ипак падати захваљујући активним мерама које спроводе ,преко НСЗ, Влада  Србије и Министарство економије и регионалног развоја. Наш циљ, када је реч о назапосленима у Крагујевцу, је да сиђемо испод цифре од 23.000 евидентираних лица, да побољшамо структуру дугорочне незапослености. Дугорочан циљ нам је да незапослене припремимо за брзо укључење у свет рада- истиче директорка Петровић.

Према њеним речима, на подручју Филијале Крагујевац НСЗ, највише се запошљавају они без школе, јер морају да раде све послове.

- Са дипломама средњих школа посао лако нађу угоститељи, пекари, трговци и они у услужним делатностима, као и у осигуравајућим друштвима. Међу онима са завршеним факултетом лако се запошљавају фармацеути, грађевински инжењери, архитекте, али и правници и економисти. Занимљиво је да посао дуго траже зубни техничари. Има их око 40 на нашој евиденцији, али две године нико не изражава потребу за њима. Иако  имамо приличан број правника и економиста на евиденцији, због велике флуктуације у овим занимањима на тржишту рада, они релативно брзо долазе до посла, три године у просеку- наглашава Љиљана Петровић.

Млади и образовани

Млади образовани људи који заврше ПМФ изузетно тешко налазе посао, јер у економској кризи мала је потражња за њима. То је нарочито изражено код лица старијих од 29 година.

- Млади људи схватају да седећи код куће неће наћи посао, па су активни, не бирају много, прихватају и послове који су нижи од њиховог формалног образовања. Они који то не схвате на време доста дуго остају на бироу. Дошли смо до закључка да дупло краће посао траже они који су активни, који долазе у наш „Џоб клуб“,  и обилазе послодавце и саветодавце. Такође, код територијалне покретљивости, млади и образовани људи чешће се одлучују на посао потраже у некој другој средини. Лица млађа од 30 година имају мање породичних обавеза, желе да се одкажу у струци додаје Петровићева.

Пројекти обуке у Филијали Крагујевац НСЗ организују се без прекида, а примењују се на лица која поседују формално образовање,  али им недостају вештине или практична знања.

- Улазница за запошљавање је и знање језика. Ове године организујемо и финансирамо курсеве језика за 30 високошколаца. Реч је о 15 лица која ће усавршавати италијански језик и исто толико за енглески језик. Квалитет кадрова у привреди подижемо и обуком инжењерских софтверских програма за 24 дипломирана машинска инжењера. Трговински ланци сада траже квалификоване трговце, специјализоване менаџере. У обуку ћемо уврстити десет лица, углавном дипломиране економисте- закључује Љиљана Петровић, директорка Филијале Крагујевац НСЗ.

Током ове године уследиће и обука за писање пројеката и аплицирање на конкурсе, као и обука за рачуновође вишег нивоа. Реч је о рачуновођама који знају да састављају завршне рачуне, а НСЗ ће финасирати обуку за 130 рачуновођа.

                                                                                                                       Милан НИКИЋ

Џоб клуб

Кутак за незапослене, „Џоб клуб“ отворен је у просторијама Филијале Крагујевац НСЗ у понедељак , 25. јануара. Радним даном од 8 до 11 часова, кроз радионички начин рада, незапослени ће учити како да пишу Си –ви, како да се представе послодавцу, како да закуцају на врата фирме и затраже посао.

- Организујемо мотивационе тренинге за незапослене, а свој допринос дају и психолози и саветници НСЗ. Врата клуба после 11 часова су  отворена за оне који активно траже посао, претражују интернет стране о слободним радним местима, информишу се о послодавцим и контактирају са њима- каже Љиљана Петровић.

Бројке

На подручју седам општина Шумадијског округа тренутно је незапослено 35.754 лица. У Крагујевцу посао тражи 23.517 људи, у Аранђеловцу 4.787,  у Баточини 2.146, у Тополи 1.555, у Книћу 1.507,  у Рачи 1.217, а у Лапову је 1.025 грађана без посла. Изразито је неповољна старосна структура лица, јер је на тржишту рада више од половине њих старије од 50 година, док је млађих од 30 година само 27 одсто. Половина пријављених на бироу имају од првог до трећег степена стручности, 30 одсто је са четвртим степеном , а 3,9 одсто са дипломом факултета.

Фијат

- Битан моменат је долазак „Фијат“ у Србију, што представља модел за излазак Србије не само из текуће, него из кризе у којој се перманентно налази више деценија. Наша привреда не може да извуче земљу из кризе. Једино решење је у страним инвестицијама које отварају нова радна места, па треба инсистирати на даљој сечи прописа и  изградњи инфраструктуре неопходне да би инвеститори дошли- каже Владимир Илић.