Српска јавност и медији учинили су да се почетком ове недеље министар Оливер Дулић презнојава и правда јер ће државу, тачније грађане,  путовање осмочлане делегације на Специјално заседање управног савета глобалног министарског форума програма УН за животну средину, којим, иначе, Србија ове године председава, коштати готово два милиона динара. Званична информација да је крагујевачка градска власт у 2009. години потрошила чак 20 милиона динара на име репрезентације, међутим, није изазвала ни једну једину капљицу зноја, а камоли некакве потресе. Једноставно, иако је локална самоуправа потрошила,  у години економске кризе и у условима када је и градски буџет умањен за безмало две милијарде динара, највише новца за репрезентацију од свих градова у Србији, изгледа да уопште не погађа Крагујевчане. Ни чињеница да је ову информацију пратио и податак да је и прошле године Крагујевац потрошио више новца за репрезентацију од Ниша и Новог Сада иако има за трећину или половину становника мање од ових градова, није разлог да се актуелна градска власт правда или брине.

Ни један посто градског буџета

Образложење градских званичника да износ од 20 милиона динара представља само 0.3 одсто прошлогодињег градског буџета, као и да тај новац није потрошен за кафанске рачуне, падају као со на рану бројних Крагујевачана који су прошле године изгубили посао. Даље, појашњење да су средства искоришћена за финансирање забавних, културних и спортских манифестација, али и међународно представљање града, обележавање значајних датума и празника и набавку новогодишњих и божићних пакетића, уз уобичајени став „зашто Крагујевац, прва престоница Србије, не би потрошио више од Београда“ отвара низ питања. Прво и најозбиљније је како су се трошкови организовања забавних, културних и спортских манифестација нашли у буџетској ставци репрезентација? Према важећим прописима и законима „трошкови репрезентације су расходи настали

приликом закључења послова, уговора, обележавања јубилеја и у другим сличним случајевима, затим трошкови репрезентације на сајамским, промотивним и другим манифестацијама, службеним путовањима, трошкови угоститељских услуга, као и други трошкови репрезентације, који нису наведени, који су у функцији склапања послова и уговора.“

Преведено на српски језик, сваки пријем или коктел који организује локална власт поводом закључења било ког уговора, трошкови ручка или вечере после склапања уговора или на важним међународним или путовањима у Србији, као и свечаности поводом важних датума могу бити трошкови репрезентације. Такође, сваки сокић, кафица или пиће које градски функционери попију с гостима, па и новинарима, књижи се као трошак репрезентације, па чак и поклони за све партнере. Трошкови репрезентације нису, нити по закону могу бити трошкови службених путовања, па чак ни трошкови како су их назвали градски званичници међународног представљања града не могу се исплаћивати са ставке репрезентације.

Опет, свака појединачна забавна, спортска или манифестација културе коју град планира у наредној години мора имати своје место у градском буџету. Без тачно одређених средстава не можете организовати било какав фестивал, догађај, а чим се нађе у градском буџету, онда та манифестација има свој буџет или трошковник. И у том буџету сваке појединачне манифестације планирана су средства репрезентације, односно смештаја учесника уколико је реч о фестивалу или на пример Дану града. С друге стране, спортски клубови или институције културе које су под ингеренцијом локалне самоуправе или се финансирају из градског буџета, у својим буџетима у плановима за наредну годину такође планирају одређена средства управо за манифестације, јубилеје или сајмове, на пример. Због тога је нелогично да се из средстава репрезентације финансира боравак гостију на „ЈоакимИнтерфесту“ или Дану града, а још је нелогичније да се из средстава планираних за репрезентацију локалне самоуправе набављају новогодишњи и божићни пакетићи за крагујевачке малишане. Сасвим друга ствар би била да се ти поклони на пример купују за децу из градова побратима, јер би онда своје место нашли у трошковима репрезентације.

Где се деде 20 милиончића

Опет, како је могуће да се сада у трошкове репрезентације убрајају и трошкови забавних и манифестација културе, када су званичници у мају 2008, у којој је Крагујевац на име репрезентације потрошио 9,4 милиона динара или десет пута више од Ниша, саопштили да су концерте за Дан града у износу од 100.000 евра платили донатори, односно јавна предузећа и предузетници?

Следећа ствар је како се уопште дошло до цифре од 20 милиона динара. Ако је Крагујевац прошле године организовао на пример 7 различитих манифестација, почев од Дана града до традиционалних Октобарских свечаности, и под условом да је сносио трошкове смештаја за укупно 700 страних гостију, или 100 по свечности, по важећим ценама овдашњих хотела, плус такса за стране држављане, то би грађане коштало близу 3.100 000 динара. И нека је за међународно представљање града, учешће у раду европских институција, на седницама Савета Европе и приликом путовања у Уједињене нације по трошковнику министра Дулића, издвојено још 6 милиона динара, намеће се где је или на шта је потрошено још 11 милиона динара?

У данашње време улагање у имиџ, у стратегије за привалачење инвеститора, сматра се стандардом и нико не спори да локална самоуправа, прецизније локална власт не треба да улаже у такве пројекте. Спорно је, међутим, што јавност нема увид у начин трошења или реализације буџета који пуне сами грађани. Када би, као што је то и предвиђено законом, три пута годишње управа која је задужена за реализацију буџетских средстава подносила извештај извршном органу, у овом случају Градском већу, и када би ти извештаји били објављени на сајту Скупштине града или подељени новинарима на седницама овог тела, грађани би бар имали информацију о томе на који начин се новац троши.

Транспарентност би зауставила спекулације и чаршијске приче колико су коштали поједини ручкови у омиљеним ресторанима локалних званичника. Или одела појединих градских функционера. И никоме не би пало напамет да сумња да је одлазак скупштинских возача службеним аутомобилом по председника Скупштине града у летовалиште у Турској плаћено из ставке трошкови репрезентације. 

                                                                     Шумадинка Обреновић

Ко „скида“ новац за репрезентацију

Комплетна ставка трошкови репрезентације реализовала се преко Управе за опште послове градоначелника и органа града. Ова управа је била задужена за организовање градских свечаности, пријем домаћих и страних делегација и сличне програме. Управа је укинута крајем 2009. године, а о извршењу буџетске ставке  трошкови репрезентације стара се неколико различитих служби.

Смањени трошкови репрезентације

Градско веће је претпоследњег дана јануара, десетак дана пошто је објављена информација да је крагујевачка власт потрошила највише новца за репрезентацију, донело Одлуку о смањењу јавне потрошње у органима града и стручним службама. Овом одлуком се смањују трошкови репрезентације и угоститељских услуга, накнада за прековремени рад и смањење трошкова коришћења службених возила и мобилних телефона.

Нишлије потрошиле 2 милиона

Према званичним информацијама и подацима из извештаја о трошењу буџетских средстава град Ниш, је у току прошле године на име репрезентације потрошио 2,3 милиона динара. Прецизније, новац су заједно потрошили град и пет општина, а организовано је седам градских свечаности, 45 пријема и четири међународна фестивала. Ниш је био домаћин и две међународне конференције. У 2008. години нишка градска власт је на име репрезентације утрошила нешто више од 800 хиљада динара.

На репрезентацију 3 милиона динара

Скупштина града Новог Сада је 2009. године на име трошкова репрезентације из градског буџета издвојила 3 милиона динара. Град Нови Сад има једну општину, а у току прошле године организовао је 12 градских свечаности, 18 културних и седам спортских манифестација. Био је домаћин двема међународним конференцијама, а финансирао је 102 пријема и коктела. Такође, из новосадског буџета финасирају се и фестивал Егзит и Стеријино позорје.