Чак 17,7 одсто ученика основних и средњих школа, учесника анкете коју је организовала Полицијска управа Крагујевац прошле године, имало је непријатна искуства при коришћењу Интернета. Њих 72,1 одсто склапало је пријатељства на некој од друштвених мрежа, а 51,2 одсто размењивало је фотографије и личне податке. Само 22,5 одсто родитеља упознато је са контактима које су њихова деца остварила путем Интернета, а тек 7,9 одсто ограничило је својој деци приступ одређеним локацијама. Приступ локацијама за одрасле имало је чак 54 одсто анкетираних ученика. Ови подаци указују на потребу сталног едуковања и деце и родитеља о употреби Интернета, а посебно  о коришћењу и лошим и добрим странама друштвених мрежа које су међу младима изузетно популарне - истакла је на предавању организованом у Основној школи „Радоје Домановић“ Слађана Јовановић, шефица одсека у Одељењу за информационе технологије крагујевачке Полицијске управе.

Правилно коришћење Интернета доприноси стицању знања, продуктивности, подизању електроничке писмености, забави, култури, контактима. Злоупотреба Интернета може, према речима Јовановићеве, да доведе до неовлашћеног нарушавања приватности, трговине децом, педофилији, крађе идентитета и финансијских малверзација.  Уз то лако се „зараде“ и вируси који могу да униште податке из личног рачунара, а све чешће иза наизглед безазлених сајтова младе вребају и разне секте.

- Неовлашћени приступ туђем сефу је забрањен. Неовлашћен приступ туђем рачунару је исто што и неовлашћен приступ туђем сефу. Присвајање туђег материјала као свог, без дозволе аутора, је такође незаконито. Нико не сме да слика, да снима никога у свлачионици, тоалету... И такве фотографије не сме да објављује на Интернету. Забрањено је објављивање фотографија малолетника без сагласности родитеља, а објављивање туђих фотографија на Интернету, без сагласности, може да представља нарушавање нечијег права на приватност- упозорила је Јовановићева и подсетила да су од прошле године казне за ова кривична дела пооштрене и у Србији.

Са Интернета „вреба“ и нарушавање и угрожавање спокојства друге особе, а дешавају се и претње и омаловажавања. Поруке таквог садржаја, које узнемиравају не само оног коме су упућене,  представљају прекршај, кажњиве су и треба их сачувати и пријавити.  

Због опасности да се иза порука појединих организација крију много тежи ризици попут трговине децом или педофилије, штампан је и летак који јасно упозорава децу, ђаке, малолетнике, а намењен је и одраслима, у коме се упозорава да своје податке никако не треба остављати на Интернету, односно давати особама са којим смо у контакту само преко мреже или смо их упознали преко Интернета.

Крагујевачка полицијска управа организовала је у већини основних и средњих школа предавања о заштити деце на Интернету. Деца су била изузетно заинтересована за све што је у вези са овом проблематиком. Одзив родитеља, међутим, за сада није задовољавајући.  Или позив није ни стигао до њих, или одрасли не желе да признају да не могу да контролишу своју децу на Интернету или у бројним социјалним мрежама. Због тога у Полицијској управи планирају предавања посебно организована само за родитеље.

Доња старосна граница за коришћење Интернета не постоји, али шефица одсека за информационе технологије крагујевачке Полицијске управе, саветује родитеље да они донесу одлуку када дете треба да објави свој профил на некој друштвеној мрежи, као и да обавезно знају шифру за ту интернет презентацију своје деце.

Добар механизам заштите је и да сам родитељ има профил на мрежи на којој је и његово дете, а посебно је важно објаснити малишанима да шифру не дају никоме, па чак ни најбољем пријатељу.

Прошла година је у Србији проглашена годином заштите деце на Интернету, а 10. фебруар је одређен као Дан заштите деце на Интернету. Због важности ове проблематике и опасности које вребају децу, кампања је настављена и у овој години. Познати српски музичар Момчило Бајагић Бајага је као промотер кампање Министарства за телекомуникације и информационо друштво поручио да деца треба да сурфују, истражују и комуницирају, преко Интернета, али да увек буду опрезни и слушају савете старијих.

Искуства говоре да ни старији, понекад, не знају како да реагују, како да се изборе са „пубертетом детета и његовим захтевом за приватност“, а неретко су чак и здравствени радници, школски педагози, психолози збуњени и изненађени проблемима са којим се неко дете суочило при коришћењу Интернета.

Бранка КУЉАНИН

Антрфиле:

Опрез са личним подацима

- Важно је деци објаснити да не би требало да пристану на састанак са непознатим особама које су упознали преко Интернета. Чак не би требало ни да се представе правим именом, нити да оставе своју адресу, број телефона или да наведу школу коју похађају – истиче Слађана Јовановић и подсећа да су малолетници све чешће жртве сајбер криминала, као и да би особа која се представља као тринаестогодишња другарица могла у реалном свету да буде далеко старији мушкарац .

Изненађујуће је да, према спроведеној анкети међу ученицима, чак 40 одсто анкетираних на Интернету оставља  пуне, а 46 одсто делимичне податке о себи. Према незваничним проценама, 15 милиона корисника сваког дана у свету ажурира своје податке на Интернету.