Правни факултет у Крагујевцу је поред основних и мастер студија акредитован  je и за докторске студије. За упис докторанада на прву годину одобрено је укупно 30 места. Студирање се реализује према акредитованом програму, изводи се у шест семестра, а завршетком студија кандидат стиче назив доктор правних наука. Прецизно су одређени услови за упис, листа обавезних и изборних предмета и програм студијско истраживачког рада. Након положених обавезних предмета студенти бирају три изборна из којих слушају предавања. Докторске студије су стартовале прошле године као пилот пројекат и изазвале велико интересовање. Уписало се чак 38 студената, 24 на прву и 14 на другу годину студија. Интересовање је, кажу, било и веће, али су неки пропустили крајњи рок за упис. Студенти долазе из свих делова земље, најмање је Крагујевчана, а значајан број будућих доктора долази из Републике Српске.

-Од ове године смо постали практично наставна база за Правни факултет у источном Сарајеву, јер је пет њихових асистената уписало докторске студије код нас. Тиме ће стићи услове да једнога дана постану наставници на сарајевском факултету. Без обзира на негативан имиџ који је пратио факултет последњих година, ова установа се високо котира у стручној јавности земље. О томе довољно говори и податак да смо на традиционалном скупу правника, на Копаоничкој школи природног  права, имали највећи број заступљених наставника и сарадника са поднетим рефератима. У процесу акредитације факултет је високо оцењен, а висок је и рејтинг који наставници уживају у стручним круговима – прича др Ненад Ђурђевић, руководилац докторских студија на Правном факултету.

Сваки студент има саветника

Наставни програм је доста флексибилан и омогућава да студенти прилагоде интересовања својим потребама. Два обавезна предмета која слушају сви студенти су у првом семестру на првој години и везани су за методологију научног рада. У преосталом делу студија одлучују се за три изборна предмета од којих најмање два морају бити из уже области из које је докторска дисертација, два семинарска рада и два чланка која треба да објаве у одређеним научним часописима. Предмети се бирају са понуђеног списка уз помоћ шефа катедре и руководиоца студија. Кандидатима се пружа могућност да програм прилагоде својим интересовањима и пословима које обављају.

-Докторске студије тренутно похађају људи свих професија везаних за право. Тренутни докторанди не долазе само са правних факултета, већ и са криминалистичког, из адвокатуре, судства, полиције. Већина има богато професионално искуство и може да одговори захтевима програма и на тај начин напредује у каријери – наставља проф. др Ђурђевић.

Од ове године сваки студент добија саветника из реда наставника са катедре која покрива ужу област коју је студент изабрао, а касније добија и помоћ ментора за израду докторске дисертације. Саветник помаже докторанду при избору предмета које ће слушати, при избору тема за семинарске радове, ту је за сваку консултацију, све до тренутка док не буде одређен ментор.

Услови за упис су утврђени програмом, а обухватају лица која су дипломирала, завршила мастер, специјалистичке студије или магистарске. У зависности од тога под различитим условима се и уписују, јер су им признати одређени студијски садржаји са других факултета. Са завршеном специјализацијом се по студијском програму уписује директно на другу годину. Магистри имају двостурку могућност да директно пријаве докторску дисертацију и траже одоборење теме или да се упишу на трећу годину студија. Најчешће директно иду на избор теме.

-По Болоњском процесу, докторске судије постављају потпуно другачије стандарде у погледу наставника и кандидата. Студенти морају да присуствују предавањима, сакупљају поене. У овом семесту на једном предмету неколико студената није стекло услов да изађе на испит у овој школској години, па ће те предмете морати да понове у току следеће године – објашњава проф. Ђурђевић.

Када су у питању наставници прописани су услови ко може да буде ментор, а ко наставник. Посебна новина односи се на менторе. Раније је сваки наставник уједно могао бити и ментор, док нова правила предвиђају да су ментори само они наставници који су у претходних десет година објавили бар пет радова у часописима са листе Министарства за науку.

Од докторанада се очекује велики рад. Имајући у виду да је већина њих запослена, управа факултета им је изашла у сусрет организовањем предавања сваке суботе. Читав програм је веома захтеван и потребан је озбиљан рад током године како би се сакупљањем поена остварили услови за излазак на испит. Пре узимања теме за докторску дисертацију докторанди морају имати објављена два рада у научним часописима, од којих  један мора бити на листи Министарства за науку.

Самофинансирајући докторанди

Професор Ђурђевић истиче да за сада докторанди сами финансирају студије.

-Из буџета се финансирају основне студије, као и 20 будућих магистара. Годишња школарина је 120.000 динара и она је међу најнижим у Србији и може да се уплати у четири рате. Што се тиче магистар, разлика у финансијском смислу између одлуке да директно иду на узимање теме докторске дисертације или упишу пети семестар незнатна је, износи око 20.000 динара. Уколико одлуче да упишу пети семестар плаћају целу школарину треће године, али морају да плате и део разлике за признавање прве две године. По старом систему, код директног узимања теме, имају више фаза плаћања пријаве саме тезе до одбране, тако да је сума у принципу иста – истиче Ђурђевић.    

У читавом програму највећи изазов представља режим студирања који подразумева непосредну сарадњу између студента и наставника. Све фунцкионише на потпуно другачији начин.

- Трудимо се да остваримо што тешњи контакт са студентима, уважавамо све сугестије и у потпуности смо у току докле је који студент стигао. Колегама на докторским студијама је много већи проблем време и прилагођавање систему, јер морају сваке суботе да присуствују предавањима, стичу предиспитне поене, пишу семинарске радове, есеје. С обзиром да су неки на високим положајима, судије, председници судова потребно је да нађу време и ускладе своје обавезе са високим захтевима студија - закључује Ненад Ђурђевић руководилац докторских студија.

                        Драгана СМИЉКОВИЋ