Годину за нама обележила је светска економска криза, која се свакако одразила и на већ ослабљену српску економију, али, како се чини, ни почетак ове године не буди наду да ће се ишта променити набоље. Према подацима којима располаже Унија послодаваца Србије, у прошлој години је око 140.000 грађана остало без посла, од чега је, како се процењује, око 92.000 запослених посао изгубило јер њихова предузећа нису успела да наплате потраживања.

У Шумадијском округу, према подацима Регионалне привредне коморе, 22. фебруара забележено је да је 2.555 пословних рачуна блокирано, и то у износу од скоро 7,6 милијарди динара. Драгољуб Рајић из сектора за односе са привредом Уније послодаваца Србије каже да су основни узроци оваквог стања нагомилана потраживања која расту, па је свака друга фирма на граници блокаде.

- У унутрашњости је забележен пад промета од 20 одсто, а привредници су презадужени кредитима чија отплата касни, па се неретко дешава да банке блокирају рачуне - каже Рајић.

Према његовима речима, приватизована предузећа су у најтежој ситуацији, јер су нови власници преузели старе обавезе, а уз то морају да плаћају и раде надокнаде за приватизацију. Као највећег кривца за овакво стање у приватном сектору Рајић наводи понашање предузећа јавног сектора која имају привилегован положај.

- Свака фирма која има преко 50 запослених мора да ради веће послове, а наручиоци 75 одсто тих послова су јавна предузећа која користе привилегован положај, наручују послове које не могу да плате и касне са плаћањем - тврди Рајић и додаје да приватници све обавезе, од ПДВ-а до плата, пореза и доприноса, морају да плате на време, па се често задужују код банака неповољним кредитима како би могли да сервисирају основне обавезе.

Пореска управа, тврди Рајић, опомиње приватнике и зарачунава камате на све неплаћене обавезе, док су, с друге стране, највећи дужници управо државна предузећа која не плаћају казне када погреше.  

Унија послодаваца Србије, која броји 99.045 појединачних и 104 колективна члана, упозорава да ће због оваквог односа државе према приватним извођачима радова у наредних шест месеци у металској и грађевинској индустрији, уколико не буде наплате потраживања, без посла остати још око 15.000 грађана.

- Формирали смо специјално тело које се бави овим проблемом. Још 11. новембра 2008. године упутили смо Влади предлог мера које, између осталог, предвиђају формирање Агенције за наплату потраживања и Регистра неплатиша у оквиру Народне банке Србије, али до данас нам нико није изашао у сусрет. Планирамо сами да направимо регистар и на тај начин да заштитимо наше чланове, јер када покажемо ко су највећи дужници, нико се неће јављати на њихове тендере - наводи Рајић и додаје да су неплатише у Словачкој на тај начин за свега неколико месеци натеране да плаћају своје обавезе.     

Власници приватних фирми нерадо причају о овом проблему, јер би свако иступање у јавности могло да их кошта уговарања новог посла, а подсећамо да, по новом Закону о стечају, блокада рачуна предузећа не може да траје дуже од 60 дана. Из Привредне коморе Србије већ су могла да се чују предвиђања да ће нови кризни талаз наступити управо у марту ове године, као и да ће током године око 40.000 предузећа отићи у стечај.В

Марија МИСИТА    

антрфиле 1

Приватизовати јавна предузећа

Јавни сектор и јавна предузећа, којих је 590 у Србији, запошљавају половину укупног броја запослених у Србији. Притом, прошлогодишња просечна плата у јавном сектору била је 39.000, док је у приватном била 24.600 динара. Тужно је да у окружењу само Албанија има нижу просечну плату од наше - каже Рајић, подсетивши да приватни сектор пуни 70 одсто буџета, и додаје да је неопходно приватизовати јавна предузећа, као што је то учинила Хрватска са 60 одсто предузећа која више немају привилегован положај.В

антрфиле 2

Трговински спорови - спори

Просечан трговински спор у Србији траје 635 дана, показало је истраживање које је Светска банка спровела 2008. године, али се та ситуација није битно променила. У Немачкој просечан спор траје 60 дана и када би таква пракса заживела и код нас, пословање би изгледало потпуно другачије - тврди наш саговорник.В