Пеђа кара Артемија

Ко с ђаволом тикве сади о главу му се разбијају. Да су знали, шта ће их снаћи, после тужакања Пеђи и Боди Гинекологу, бежали би, иако су црквени људи, као ђаво од крста. Овако, Атанасије се пожалио, Јован интервенисао, а Пеђа, Бода и Неша као запета пушка. Прва двојица написала писмо. Потом га однели и лично уручили Свјатјејшем Патријархе. Не знајући шта ће се, потом изродити, информативна служба СПЦ, спора као што је Бог дао, на Пеђину и Бодину жалост, до голе коже офирала врх универзитета. Чиновнички приљежно поставила на патријаршијски сајт не само саопштење о посети Патријарху Иринеју, већ и заједничко писмо декана Пеђе и ректора Боде. Приде и заједничку фотографију за успомену, дуго сећање, а на увид васколикој јавности. Поред Његове светости, тројица крагујевачких професора и Атанасије Ракита. Боду и Пеђу, тада, линча невладиног сектора и тзв „друге Србије“ спасло је само то што су грешни Зоран и грешна Соња, урадили зборник којим су бранили лик и дело НГО сектору одавно мрског Артемија, већ смењеног и у Шишатовац смештеног рашко-призренског епископа. Некако није ишло да се бране аутори књиге која набраја примере рушења канонског поретка СПЦ у случају Артемија. Зато су се Пеђа и Бода скоро безболно извукли због слизавања цркве и универзитета. Аутономног толико да се скоро јавно прича о куповини знања. Некима затребало за школовање деце, другима захтевна швалерка, а неки би да се одмарају у Грчкој. Сви су у праву. И Зоран, и Марко, и Пеђа, а тек Бода Гинеколог. Да ли је против професора који су осумњичени да су примали мито, и зато у притвору провели по пола године, вођен дисциплински поступак. Није. Зашто? Универзитет, однодно факултет, чекао исход судског поступка. А он ће се завршити ваљда када праунуци најмлађег из групе оптужених пође у школу. Да ли је ректорат покренуо то питање, од круцијалног значаја по саму аутономију, која подразумева самосталност, али и способност да се самостално уређују сва питања од значаја за живот високошколске установе. Није. Зашто? И он је чекао исход судског поступка. И још чека. Да ли на Правном ради судија Уставног суда Косова, проф. др Иван Чукаловић? Ради. И прима плату. Кога чекају декан Пеђа, ректор Бода Гинеколог и цело Научно -наставно веће да их ослободи кукавичлука и да смеју да кажу да судија непризнате државе не може да буде професор на српском државном факултету? Ако немају куражи, нека се обрате др Фатмиру Сејдиуу, председнику Косова. Можда их он може ослободити мука и узети врућ кромпир из руку. Испаде да за одбрану аутономије универзитета, нису одговорни ректор, декани, професори и студенти, већ полиција, истражни судија и тужилац. Можда и Фатмир Сејдиу. Пред којима је професор Правног факултета у Крагујевцу положио заклетву на Устав Косова.

Рутински избор асистента, претворио се, зато, у нови скандал на Правном. Поново је ова установа у жижи интересовања. Рециклирају се стара сећања. Прошле афере. А недовршене. Постављају се питања која је требало рећи пре деценију. Међусобна оптуживања, која заједно дају целу слику жалосног стања на факултету чији углед желе да поврате оптужени са листе „Индекс“. У праву је неизабрани асистент Чворовић када каже да је хајка кренула због књиге о Артемију. Да је тако потврђују и изјаве челника Правног и Универзитета, које су одредиле судбину асистента, Зорана после званичног става Синода о епископу Артемију. Такође, не могу се оспорити ни тврдње декана Стојановића који указује на чињенице које се граниче са фарсом, да комисија која за реизбор предлаже асистента који је на том месту провео 14 година, објавивши тек пет радова, истога означава као најбољег младог историчара. А млади историчар је већ зашао у 41. годину. Професор Павловић који годинама износи критичке ставове о Европској унији, а такође годинама сваког месеца прима по 300 евра за учешће на пројекту који има афирмативан приступ према тој „непријатељској творевини“.

Нешто не штима у овдашњој просвети. Због упутства министра просвете, без посла ће остати двадесетак професора физичког, а сада иста судбина, изгледа, има да задеси и наставнике музичког. Према тумачењу, а аутентично тумачење даје Школска управа, професори музике остају без посла, јер ће се у будуће хор и оркестар третирати као додатна настава. Зли језици кажу да тако није у другим градовима. Можда људи желе да опањкају нашег Радојка. А човек се толико труди за овдашњу просвету. Уосталом и сам је професор, не би он тек тако дозволио да самохрана мајка са троје деце добије шут из школе. А добила је. Уз тумачење Радојкове управе. Али, ако није Радојко душеван, ту је Чиле који је одмах дао подршку и професорима физичког, и музичког. Остали нека се спреме. Жарко из Берана, када му стигну ситне књиге из Крагујевца има да се хвата за главу. Ако се многострадални Чиле намерачи на Радојка, неће му помоћи ни Ћетко, најбољи Чилетов директор у граду, и шеф партије у којој је Радојко истакнути члан.

мр Ранко Милосављевић
главни и одговорни уредник