број 4

16.02.2012.

Лопови и жандари трче изборни круг

Историја је пуна примера неуспелих бракова између синдикалних и политичких вођа, чије цехове је плаћала сиротиња, а и ми смо до осамдесетих година имали синдикате који су, као и социјалистички савез и све остале социјалне асоцијације до пионирске организације, дириговани из једног партијског центра. Наравно да ни тада синдикат није имао никакву одлучујућу улогу у процесу доношења државних одлука, него је био пуки посредник између комунистичке врхушке и расположења гласачке базе коју је подмићивао и поткупљивао полуткама, зимницама... Оним истим полуткама које нам данас изгледају као маскоте земљеЕлдорада које се са сетом присећамо. Не знам за Расима, али чини ми се да је овим политичким савезом, Орговић себе самоукинуо, ако није починио над собом неки тежи злочин.

Предизборне маске и фарсе

Да ни снег, олуја ни поларни минус нису довољна сила која би зауставила саморекламерство наших политичара у трци за одржањем „тешко стечених“ позиција у власти доказују свакодневни прилози „независних“ медија који трчкарају око разноразних Тадића, Верољуба, Палми, а све у циљу да нас што убедљивије известе како је баш неко од њих наш најбољи и једини кандидат за кога треба да гласамо и без кога нећемо моћи никако да претекнемо. Нисам много заинтересован за председничке изборе јер они ће да прођу онако како је наређено. Више ме занимају ови наши „ситни“ локални над којима још увек имамо контролу.

Људи које нико неће

Ма колико морбодно звучао наслов овога текста, ради се о истинитој информацији која већ неколико дана плени, на жалост, само маргине српских писаних медија.  Да ли је по среди грижа савести, можемо сами да просудимо, али углавном, огласио се заменик омбудсмана, Милош Јанковић који је изнео фрапантну истину у јавност. Заменик омбудсмана Милош Јанковић тврди да је неколико стотина људи затворено у психијатријским болницама иако им ту није место нити постоји потреба за њиховим лечењем у затвореним установама. Иако само заменик, а не заштитник права грађана, он наводи као пример,  психијатријске болнице у Београду, Падинској Скели и Ковину: